Error message
Deprecated function: The each() function is deprecated. This message will be suppressed on further calls in menu_set_active_trail() (line 2404 of /var/www/vhosts/g12hub.com/httpdocs/includes/menu.inc).
Rođena 1983. godine u Beogradu. Diplomirala je na slikarskom odseku na Fakultetu likovnih umetnosti, Univerziteta u Beogradu, 2011. godine, u klasi redovnog prof. Jovana Sivačkog. Pored tradicionalnih, klasičnih likovnih umetnosti (slikarstva, grafike, crteža), polje njenog interesovanja predstavljaju i novi mediji umetnosti (multimedijalna umetnost, performans, body-art, video-rad, prostorne instalacije i dr.). Poslednjih 4 godine najviše je angažovana u oblasti performansa u zemlji i inostranstvu. Izlagala je na nekoliko samostalnih i više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Trenutno živi i radi u Beogradu.
Ona u meni
„Ona u meni“ je umetničko filozofsko delo oblikovano u ritualno-muzikalnu plesnu formu performansa umetnice Ivane Ranisavljević. Ovoga puta primarna sfera autorkinog interesovanja temelji se na pitanjima žene, njene individuacije, suštinskog pronalaženja i oslobađanja. Polazeći od simboličkog jezika mitologije i arhetipskih priča o Njoj, autorka postavlja sebe u centar duhovnog putovanja, prolazeći kroz četiri utvrđene etape na putu ka inicijaciji i iskonsko poimanje „ženstva“. Svaka od etapa simbolično je predstavljena u vidu četiri karakteristične ženske figure: žena Majka, Divlja žena, žena Sveštenica i Boginja Majka.
„Ona u meni“ je umetničko filozofsko delo oblikovano u ritualno-muzikalnu plesnu formu performansa umetnice Ivane Ranisavljević. Ovoga puta primarna sfera autorkinog interesovanja temelji se na pitanjima žene, njene individuacije, suštinskog pronalaženja i oslobađanja. Polazeći od simboličkog jezika mitologije i arhetipskih priča o Njoj, autorka postavlja sebe u centar duhovnog putovanja, prolazeći kroz četiri utvrđene etape na putu ka inicijaciji i iskonsko poimanje „ženstva“. Svaka od etapa simbolično je predstavljena u vidu četiri karakteristične ženske figure: žena Majka, Divlja žena, žena Sveštenica i Boginja Majka.
„Ona u meni“ je umetničko filozofsko delo oblikovano u ritualno-muzikalnu plesnu formu performansa umetnice Ivane Ranisavljević. Ovoga puta primarna sfera autorkinog interesovanja temelji se na pitanjima žene, njene individuacije, suštinskog pronalaženja i oslobađanja. Polazeći od simboličkog jezika mitologije i arhetipskih priča o Njoj, autorka postavlja sebe u centar duhovnog putovanja, prolazeći kroz četiri utvrđene etape na putu ka inicijaciji i iskonsko poimanje „ženstva“. Svaka od etapa simbolično je predstavljena u vidu četiri karakteristične ženske figure: žena Majka, Divlja žena, žena Sveštenica i Boginja Majka.
„Ona u meni“ je umetničko filozofsko delo oblikovano u ritualno-muzikalnu plesnu formu performansa umetnice Ivane Ranisavljević. Ovoga puta primarna sfera autorkinog interesovanja temelji se na pitanjima žene, njene individuacije, suštinskog pronalaženja i oslobađanja. Polazeći od simboličkog jezika mitologije i arhetipskih priča o Njoj, autorka postavlja sebe u centar duhovnog putovanja, prolazeći kroz četiri utvrđene etape na putu ka inicijaciji i iskonsko poimanje „ženstva“. Svaka od etapa simbolično je predstavljena u vidu četiri karakteristične ženske figure: žena Majka, Divlja žena, žena Sveštenica i Boginja Majka.
Moderna Galerija Lazarevac, Lazarevac, Srbija, 2014.
Am I?
Performans „Am I?“, izveden je na Kalemegdanu u Beogradu, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Prištini i Cirihu, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu umetnica se bavi pitanjem slobode čoveka kao ljudskog bića i njegovih osnovnih prava, definisanih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i slobodama, čija je potpisnica i RSrbija.
U šestočasovnom trajanju performansa, umetnica čita član po član deklaracije u obrnutom refleksu u ogledalu, koje je postavljeno pod kosinom ispred nje, na stolu. Iza njenih leđa postavljene su 4 table sa odštampanim članovima ove deklaracije (obratno reflektovanog imidža u ogledalu), dostupnih pogledu publike. U toku čitanja, umetnica postepeno zašiva sebi usne, do trenutka kada više ne može da izgovara reči.
U šestočasovnom trajanju performansa, umetnica čita član po član deklaracije u obrnutom refleksu u ogledalu, koje je postavljeno pod kosinom ispred nje, na stolu. Iza njenih leđa postavljene su 4 table sa odštampanim članovima ove deklaracije (obratno reflektovanog imidža u ogledalu), dostupnih pogledu publike. U toku čitanja, umetnica postepeno zašiva sebi usne, do trenutka kada više ne može da izgovara reči.
Performans „Am I?“, izveden je na Kalemegdanu u Beogradu, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Prištini i Cirihu, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu umetnica se bavi pitanjem slobode čoveka kao ljudskog bića i njegovih osnovnih prava, definisanih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i slobodama, čija je potpisnica i RSrbija.
U šestočasovnom trajanju performansa, umetnica čita član po član deklaracije u obrnutom refleksu u ogledalu, koje je postavljeno pod kosinom ispred nje, na stolu. Iza njenih leđa postavljene su 4 table sa odštampanim članovima ove deklaracije (obratno reflektovanog imidža u ogledalu), dostupnih pogledu publike. U toku čitanja, umetnica postepeno zašiva sebi usne, do trenutka kada više ne može da izgovara reči.
U šestočasovnom trajanju performansa, umetnica čita član po član deklaracije u obrnutom refleksu u ogledalu, koje je postavljeno pod kosinom ispred nje, na stolu. Iza njenih leđa postavljene su 4 table sa odštampanim članovima ove deklaracije (obratno reflektovanog imidža u ogledalu), dostupnih pogledu publike. U toku čitanja, umetnica postepeno zašiva sebi usne, do trenutka kada više ne može da izgovara reči.
Performans „Am I?“, izveden je na Kalemegdanu u Beogradu, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Prištini i Cirihu, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu umetnica se bavi pitanjem slobode čoveka kao ljudskog bića i njegovih osnovnih prava, definisanih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i slobodama, čija je potpisnica i RSrbija.
U šestočasovnom trajanju performansa, umetnica čita član po član deklaracije u obrnutom refleksu u ogledalu, koje je postavljeno pod kosinom ispred nje, na stolu. Iza njenih leđa postavljene su 4 table sa odštampanim članovima ove deklaracije (obratno reflektovanog imidža u ogledalu), dostupnih pogledu publike. U toku čitanja, umetnica postepeno zašiva sebi usne, do trenutka kada više ne može da izgovara reči.
U šestočasovnom trajanju performansa, umetnica čita član po član deklaracije u obrnutom refleksu u ogledalu, koje je postavljeno pod kosinom ispred nje, na stolu. Iza njenih leđa postavljene su 4 table sa odštampanim članovima ove deklaracije (obratno reflektovanog imidža u ogledalu), dostupnih pogledu publike. U toku čitanja, umetnica postepeno zašiva sebi usne, do trenutka kada više ne može da izgovara reči.
Performans „Am I?“, izveden je na Kalemegdanu u Beogradu, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Prištini i Cirihu, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu umetnica se bavi pitanjem slobode čoveka kao ljudskog bića i njegovih osnovnih prava, definisanih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i slobodama, čija je potpisnica i RSrbija.
U šestočasovnom trajanju performansa, umetnica čita član po član deklaracije u obrnutom refleksu u ogledalu, koje je postavljeno pod kosinom ispred nje, na stolu. Iza njenih leđa postavljene su 4 table sa odštampanim članovima ove deklaracije (obratno reflektovanog imidža u ogledalu), dostupnih pogledu publike. U toku čitanja, umetnica postepeno zašiva sebi usne, do trenutka kada više ne može da izgovara reči.
U šestočasovnom trajanju performansa, umetnica čita član po član deklaracije u obrnutom refleksu u ogledalu, koje je postavljeno pod kosinom ispred nje, na stolu. Iza njenih leđa postavljene su 4 table sa odštampanim članovima ove deklaracije (obratno reflektovanog imidža u ogledalu), dostupnih pogledu publike. U toku čitanja, umetnica postepeno zašiva sebi usne, do trenutka kada više ne može da izgovara reči.
Prosečan čovek
Performans „Prosečan čovek“ izveden je u Cirihu, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Beogradu i Prištini, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu, umetnica iznosi svoj stav i verovanje u moć stvaralaštva i umetnosti uopšte. Tokom šestočasovnog performansa, umetnici su otvorene vene koje krvare, na obe ruke dok periodično čita pesmu Čarlsa Bukovskog „Genije prosečnosti“. Svako čitanje otvara i zatvara izjavom: „Ja sam prosečan čovek“. Sama pesma jeste kritički osvrt i provokacija mediokriteta i prosečnosti i njihove opasnosti i razornosti po ljudski duh i bivstvo.
Performans „Prosečan čovek“ izveden je u Cirihu, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Beogradu i Prištini, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu, umetnica iznosi svoj stav i verovanje u moć stvaralaštva i umetnosti uopšte. Tokom šestočasovnog performansa, umetnici su otvorene vene koje krvare, na obe ruke dok periodično čita pesmu Čarlsa Bukovskog „Genije prosečnosti“. Svako čitanje otvara i zatvara izjavom: „Ja sam prosečan čovek“. Sama pesma jeste kritički osvrt i provokacija mediokriteta i prosečnosti i njihove opasnosti i razornosti po ljudski duh i bivstvo.
Performans „Prosečan čovek“ izveden je u Cirihu, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Beogradu i Prištini, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu, umetnica iznosi svoj stav i verovanje u moć stvaralaštva i umetnosti uopšte. Tokom šestočasovnog performansa, umetnici su otvorene vene koje krvare, na obe ruke dok periodično čita pesmu Čarlsa Bukovskog „Genije prosečnosti“. Svako čitanje otvara i zatvara izjavom: „Ja sam prosečan čovek“. Sama pesma jeste kritički osvrt i provokacija mediokriteta i prosečnosti i njihove opasnosti i razornosti po ljudski duh i bivstvo.
Performans „Prosečan čovek“ izveden je u Cirihu, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Beogradu i Prištini, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu, umetnica iznosi svoj stav i verovanje u moć stvaralaštva i umetnosti uopšte. Tokom šestočasovnog performansa, umetnici su otvorene vene koje krvare, na obe ruke dok periodično čita pesmu Čarlsa Bukovskog „Genije prosečnosti“. Svako čitanje otvara i zatvara izjavom: „Ja sam prosečan čovek“. Sama pesma jeste kritički osvrt i provokacija mediokriteta i prosečnosti i njihove opasnosti i razornosti po ljudski duh i bivstvo.
Volim te. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti.
Performans „Volim te. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti.“ izveden je u Prištini, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Beogradu i Cirihu, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu umetnica se bavi pitanjem ljubavi, preuzimanjem odgovornosti, davanjem oprosta i izmirenja; nacionalnog i jezičkog identiteta i konflikta kao posledice neosvešćenog, nesavesnog i neetičnog pozivanja na njih. Za vreme šestočasovnog izvođenja, umetnica izgovara na engleskom i srpskom jeziku 4 rečenice/mantre, preuzete iz tradicionalne havajske prakse, a urezuje ih skalpelom na prednjoj strani svog torzoa na albanskom jeziku (s kosovskim dijalektom). Ispred nje je ovčja koža, kao univerzalni simbol žrtve.
Performans „Volim te. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti.“ izveden je u Prištini, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Beogradu i Cirihu, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu umetnica se bavi pitanjem ljubavi, preuzimanjem odgovornosti, davanjem oprosta i izmirenja; nacionalnog i jezičkog identiteta i konflikta kao posledice neosvešćenog, nesavesnog i neetičnog pozivanja na njih. Za vreme šestočasovnog izvođenja, umetnica izgovara na engleskom i srpskom jeziku 4 rečenice/mantre, preuzete iz tradicionalne havajske prakse, a urezuje ih skalpelom na prednjoj strani svog torzoa na albanskom jeziku (s kosovskim dijalektom). Ispred nje je ovčja koža, kao univerzalni simbol žrtve.
Performans „Volim te. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti.“ izveden je u Prištini, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Beogradu i Cirihu, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu umetnica se bavi pitanjem ljubavi, preuzimanjem odgovornosti, davanjem oprosta i izmirenja; nacionalnog i jezičkog identiteta i konflikta kao posledice neosvešćenog, nesavesnog i neetičnog pozivanja na njih. Za vreme šestočasovnog izvođenja, umetnica izgovara na engleskom i srpskom jeziku 4 rečenice/mantre, preuzete iz tradicionalne havajske prakse, a urezuje ih skalpelom na prednjoj strani svog torzoa na albanskom jeziku (s kosovskim dijalektom). Ispred nje je ovčja koža, kao univerzalni simbol žrtve.
Performans „Volim te. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti.“ izveden je u Prištini, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Beogradu i Cirihu, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, koja je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu umetnica se bavi pitanjem ljubavi, preuzimanjem odgovornosti, davanjem oprosta i izmirenja; nacionalnog i jezičkog identiteta i konflikta kao posledice neosvešćenog, nesavesnog i neetičnog pozivanja na njih. Za vreme šestočasovnog izvođenja, umetnica izgovara na engleskom i srpskom jeziku 4 rečenice/mantre, preuzete iz tradicionalne havajske prakse, a urezuje ih skalpelom na prednjoj strani svog torzoa na albanskom jeziku (s kosovskim dijalektom). Ispred nje je ovčja koža, kao univerzalni simbol žrtve.
Sloboda ili smrt umetničkim školama
Autori i izvođači: Ivana Ranisavljević i Uroš Jovanović
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Autori i izvođači: Ivana Ranisavljević i Uroš Jovanović
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Autori i izvođači: Ivana Ranisavljević i Uroš Jovanović
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Autori i izvođači: Ivana Ranisavljević i Uroš Jovanović
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Autori i izvođači: Ivana Ranisavljević i Uroš Jovanović
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Autori i izvođači: Ivana Ranisavljević i Uroš Jovanović
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Autori i izvođači: Ivana Ranisavljević i Uroš Jovanović
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.
Trajanje: 1h
Magacin u Kraljevića Marka, Beograd, Srbija, 2016.
Performans se bavi problematikom loših efekata umetničkog obrazovanja kod nas, u Srbiji. Zašto i kako se mladi ljudi „uče“ da budu umetnici. Postoji li sistem u radu profesora ili je sve svedeno na superego pojednica. Kako se lomi kičma mladim ljudima koji bi u okviru standarda „dinosarusa“ da izvedu svoje lične revolicuje. Koliko je umetnost kod nas limitirana lošim radom nastavnih ustanova? Ko je nekada predavao na umetničkim akademija a ko danas to radi? Da li treba reći dosta i suprotstaviti se lažnim autoritetima zbog kojih imaginacija i podsvest ne postoje u našim „školskim“ programima? Hoće li neko konačno skinutu oreol tim malim bogovima koji na prijemnim ispitima po svom nahođenju određuju ko može a ko ne da bude student, a onda onu grupu odabranih pretvaraju u nešto/ništa.